Атлетичарка Милица Томашевић три године није трчала 3.000 метара стипл, а онда се вратила дисциплини из јуниорских дана и зауставила штоперицу на 10:09. У интервјуу за Атлетски клуб Црвена звезда пред финале Медитеранских игара рекла је да је амбиције поставила виско, спремна је за лични рекорд, а нада се и државном.
После три године вратила си се на дисциплину 3.000 метара стипл. Одакле је потекла жеља?
Први пут када сам трчала стипл као јуниорка (чисто да бих пробала) знала сам да ћу му се вратити,. Међутим, требало је мало времена да се усаврши техника и направи добра база с обзиром да је јако захтевна дисциплина.
На Медитеранским играма те очекује само финална трка. Коју тактику си спремила и колико ти значи што на великом такмичењу нема притиска квалификација?
Што се тиче тактике, још увек нисам видела стартну листу и не знам каква ће бити конкуренција, али свакако оно чему ја тежим највише зависи од мене. Спремна сам да идем лични, а ја се Боже здравља надам и државном рекорду, сад видећемо какве ће околности бити. Даћу све од себе да то испуним.
Што се квалификација тиче, до сада ми се некако увек намештало да буде само једна финална трка на великим такмичењима. Колико год то било растерећујуће, у смислу да нема брига око неких нежељених последица квалификација, ипак бих волела у неком наредном периоду да се намести неко такмичење са њима, чисто јер још то нисам пробала.
Када се погледа списак дисциплина у којима имаш забележене резултате, протежу се од 600 метара до полумаратона. На којој дистанци највише уживаш?
Рекла бих стварно да је стипл једна од њих, али бих можда чак на прво место ставила 1.500 метра где ипак може да дође до показивања брзине, која се не види толико на дужим дисциплинама.
По оствареним личним рекордима ове године у различитим дисциплинама, може се рећи да си у животној форми. Који је тебе највише изненадио?
Исто 3.000 стипл. Не из разлога што у тренутку када сам истрчала тих 10:09 нисам мислила да могу, већ баш зато јер три године нисам трчала ту дисциплину и нисам била сигурна како ће поново да ми легне.
Имаш ли утисак да твоје сезоне имају почетак и крај? Да ли те гледамо и на уличним тркама и кросевима?
Могу рећи да ми је ово најдужа сезона до сада, али исто тако могу и да обећам да се видимо и на кросевима и на уличним тркама.
Додуше, уличне трке су ту највише да буду у склопу припрема за сезону, како у дворани тако и на отвореном. Оствареним резултатима на њима нешто и не оптерећујем, али зато ове године планирам да се спремим мало боље за крос Балкана и крос Европе, будући да смо баш ми домаћини.
Шта теби више одговара – атлетска стаза или трке ван ње и зашто?
Ипак је то атлетска стаза. Атлетика је стварно краљица спортова па ме тако и све што има везе са њом привлачи.
Колико год волела уличне трке, атмосферу на њима и народ који бодри тркаче са стране, кад обујем спринтерице и станем на тартан ипак се осећам као свој на своме.
