Две деценије Црвена звезда је имала част да буде дом Николи Ковачевићу, који је одлучио да стави тачку на своју атлетску и тренерску каријеру. У интервјуу за сајт Атлетског клуба Црбена звезда осврнуо се на своје прве атлетске кораке, али и целу каријеру. Младим атлетичарима је поручио да буду храбри у својим корацима, стрпљиви у својим напорима и бескомпромисни у својим сновима.
Ти си звездино атлетско дете. Са којим емоцијама памтиш улазак у спорт који ти је обележио досадашњи период живота?
Био сам јако срећан и узбуђен тренинзима на популарној „Маракани“, а нисам ни слутио да ће ми то постати друга кућа.
Атлетика је саткана од успона и падова, мотивације и делиријума. Који моменат је било твоје освајање врха, а који твоје подножје?
Када си скоро две деценије у спорту кроз свашта се прође, али је најузбудљивије кад дође време за такмичења и сигурно бих издвојио мој први наступ и медаљу за репрезентацију Србије. За подножје бих издвојио сам почетак сваке наредне сезоне, јер се креће од почетка и на саму помисао шта те чека већ ти није добро и преиспитујеш своје постојање.
За репрезентацију Србије наступио си и у јуниорској и у сениорској категорији. Како поредиш та два периода?
Као јуниор атлетика те заљуби у спорт, путовања, друштво, дрес Србије, а као сениор те научи шта значи бити прави атлетичар и репрезентативац Србије.
Који свој лични рекорд највише волиш и зашто?
То је сигурно на 100 метара – 10,56 секунди, који је остварен прошле године на Првенству Србије и у који је уложен сав труд у претходне три, четири године како сам се пребацио са 400 препоне на спринт. Сигуран сам у то да сам био спремнији и за бољи резултат ове године, али услед повреде која ме задесила и којекаквих несрећних ситуација на самим такмичењима, није ми се дало да померим своје границе, али и то је део спорта.
На који начин си се мотивисао?
Пораз није опција већ увек нека нова лекција, хтео сам увек да будем најбоља верзија себе како у атлетици тако и у животу.
Љубав према атлетици преточио си и у тренерски позив. Како ти је он променио поглед према краљици спортова?
Атлетика ми је у крви малтене. Од 2021. почео сам са радом у нашој атлетској школи и мислим да је то био и главни разлог због којег сам остао на највишем нивоу у краљици спортова. Као тренер временом ти се отвара „треће око“ и почињеш да гледаш на спорт из других димензија. Сам тај тренажни процес почиње да ти буде веома јасан како функционише.
Којим речима желиш на инспиришеш младе генерације које стасавају у атлетици?
Будите храбри у својим корацима, стрпљиви у својим напорима и бескомпромисни у својим сновима. Атлетика вас учи да је свака стотинка важна, али и да се највећи успеси рађају из дана у дан, у тренуцима када нико не гледа. Вјерујте у процес, поштујте рад и никад не заборавите – ваша највећа конкуренција сте увек ви сами против себе.
