У свом гнезду, пре 36 године, атлетичари Црвене звезде подигли су пехар Шампиона Европе.
У свом 14. учешћу у Купу европских клупских шампиона, 1989. године мушка екипа Црвене звезде постала је шампион Европе. Имали су „црвено-бели“ и вицешампионску титулу 1981. и треће место 1976. а пројекат „Црвена звезда шампион Европе“ зачет је у Ријетију 1988. када је четвртопласираној Звезди додељена организација наредног такмичења.
Имала је Звезда младу, јаку и још више перспективну екипу, одличан тренерски кадар на чијем челу су били Христо Гергов и спортски директор Борислав Писић. Имала је Звезда и сјајан руководећи тим на челу са председником Скупштине Вукојем Булатовићем и председником Председништва Гојком Мићуновићем. Секретар је био Мића Дотлић, а Олга Ацић међу челницима Комитета лиге шампиона.
Ти јунски дани 1989. године, 3. и 4. јун, остаће заувек уписани великим словима у историји Клуба. Петнаести „КЕПА“ окупио је осам најбољих европских мушких атлетских екипа у којима су била многа велика имена светске атлетике.
На папиру Звезда није била фаворит. Бодовањем најбољих резултата пријављених такмичара британски Харингеј био је апсолутни фаворит, француски Расинг вицешампион, шпански Лариос трећи а Звезда тек четврта са 103 бода – 12 мање од збира који би освојио Харингеј.
Али прогнозе и некад постигнути резултати су једно, а учинак на стази, на бацалишту и скакалишту у директним дуелима нешто саствим друго. Одлучује и тренутна форма, жеља, инспирација и срећа. Са изузетком среће „црвено-бели“ су имали све.
Упркос киши првог дана на Стадиону Црвене звезде окупило се више од 5.000 љубитеља атлетике и навијача Црвене звезде, а другог више од 8.000. Била је то значајна подршка Звездиној екипи коју су појачали Пољаци Коласа (мотка) и Зерковски (3.000 м стиплчез) и домаћа појачања Бранко Зорко, Младен Кршек, Драган Мустапић и Драган Мајсторовић.
Све је било подређено коначном успеху. Први дан, објективно слабији за „црвено-беле“ завршен је према жељама – на трећем месту са малим заостатком за водећ има – само четири бода иза шпанског Лариоса и 3, 5 иза француског Расинга.
Јунаци дана били су Радоман Шћекић, и Андреја Маринковић. Шћекић, ученик Дмитра Марчете, победио је страшног Тафелмајера и тријумфовао у бацању копља са личним рекордом и другим резултатом свих времна у Југославији – 81,68 метара, а Маринковић је скоком од 7,84 метара успео да надмаши и Шпанца Коргоса чији је лични рекорд од 8,23 метара уливао страхопоштовање.
Капитен Бранислав Караулић и Слободан Бранковић освојили су друга места угрозивши чак и такве асове какви су Дија Ба и Егбунике, Јован Лазревић је заузео одлично треће место у бацању кугле, али није све ишло како се желело. Талентовани јуниор Драгутин Топић у жељи да се докаже остао је без пласмана у скоку увис, искусни Зорко је погрешио и дозволио спору трку на 1.500 м у којој се Коу „прошетао“ до победе, а он био тек пети… Ипак, позиција за јуриш на прво место је изборена.
Јуриш ка врху Европе
Други дан почео је неочекивано малим бројем бодова које су донели седмим местом Мајстроровић и петим местом Марјановић, али после Бранковићевог трећег места на 200 м почео је успон ка врху. Зорко је трчао мудрије него првог дана и био трећи на 5.000 метара. Исти пласман изборио је Мустапић у бацању диска, а када је Коласа победио у скоку мотком пут ка врху постао је остварљив. Зерковски је то потврдио заузевши друго место у стиплу, одмах иза сјајног Лабрускинија, а вођство Црвеној звезди донео је тријумфујући у претпоследљој дисциплини, троскоку млади Зоран Ђурђевић.
Одлука победника пала у штафети
Преостала је још само трка штафета и Звезди је био неопходан тријумф са бар два места испред састава другопласираног шпанског Лариоса, који је предводио Иносент Еегбунике. Звезда је, уз то, имала пех. Капитена Караулића, члана олимпијске штафете из Сеула стегао је ишијас и није могао да трчи, па је прва измена поверена младом Јовковићу…
Стадион Црвене звезде је на ногама. Пуцањ стартера. Све очи уперене су у Дејана Јовковић а и Шпанца Санчеза. Јовковић се не залеће. Држи у корак Шпанца и предаје палицу искусном Слободану Поповићу, који упркос томе што се није опоравио од болести престиже Лариосовог тркача Фрагу. У трећој измени Исмаил Мачев, не само да је повећао растојење у односу на Лариос, већ је престигао и Британца и последњем члануу штафете Слободану Бранковићу донео предност, а Шпанци су деморалисани пали на пету позицију.
Бранковић није испустио предност. Егбунике је био немоћ а и Бранковић је имао времена да се у финишу придружи слављу које је већ почело на трибинама. Звезда је шампион Европе.
* подаци су преузети из Монографије Наших 60 година СД Црвена звезда
